NOVOSTI IZ KLUBA - Klupske izložbe, kursevi, smostalne izložbe...
-
Decembar 2024.
Samostalna izložba
Istočno od kraja
Kada se pred mojim očima našao azijski foto-ciklus Pavla Kovača, osjetio sam duboku uznemirenost. Fotografije pred sobom nisam posmatrao, već sam u njih - zurio, potpuno opčinjen. Kao čovjek čije se oko davno naviklo na dramatične i upečatljive vizuelne senzacije, znao sam da tu opčinjenost nije potakla Kovačeva virtuozna tehne, da ona izvire odnekud iz dubine mog bića. A onda sam se sjetio davno pročitane kosmogonijske poeme Panute Bantanga i njenog stiha
samo su boje i snovi raspodijeljeni pravično i nezasluženo.
To je prisjećanje rastumačilo moju uznemirenost. Nudeći mom oku čudesnost boja, koje pri svakom narednom pogledu na drugačiji način oživljavaju bića i prostore na fotografijama, Kovač me je perfidno i podmuklo uveo u carstvo snova, na čemu sam mu beskrajno zahvalan.
Neko brzoplet će ustvrditi da u ovim fotografijama ima malo ili čak nimalo snovitog, jer Kovačev objektiv svaki put nemilosrdno ščepa stvarnost, ne dopuštajući joj da se skriva iza maglovitosti i optičkih distorzija. Taj je njegov realizam, međutim, samo privid i površinska atribucija. Snovitost ovog ciklusa čedo je uglova i odnosa među njima - ugla iz kog umjetnik posmatra svijet i njegova bića, ugla kojim se bića postavljaju u odnosu na svijet i ugla iz kog pristupa posmatrač.
Lavirint što ga grade ti uglovi nastanjuju intuicije i slutnje, njegovim hodnicima promiču snoviđenja koja će posmatraču biti zbunjujuće bliska i poznata i koja će ga izazivački poticati na zapitanost. Premda nikad nisam pohodio Aziju, pogotovo ne onu daleku, ove su fotografije u meni budile nekakav déjà vu, u početku uznemiravajući a kasnije sve ugodniji. A onda mi je sinulo - ta čovječanstvu su intuicije zajedničke ili su barem povezane zajedničkim izvorištem. I upravo stoga što su mu intuicije zajedničke, i iskustva su mu slična i međusobno se razumijevaju i dopunjavaju.
A pitanje iskustva ključ je za razumijevanje ovog Kovačevog ciklusa u kom umjetnik, ispod već spomenute virtuoznosti, otvara, više u prostoru intuicije nego filozofskog promišljanja, pitanje odnosa između iskustva umjetnika, iskustva bića koje nije samo objekat umjetničkog stvaranja već je i saučesnik u tom procesu i iskustva posmatrača koje, premda dolazi naknadno, takođe saučestvuje u stvaralačkom činu. Sraz ta tri iskustva osvjetljava staze kojima valja ići ka razumijevanju ontologije svijeta i načina na koji iskustvo svijeta učestvuje u zrenju njegove ontologije.
Za razliku od Okcidenta, na kom život postaje gradski, pa samim tim i državni fenomen, čak i kad je ruralan, i na kom život uzmiče pred mišljenjem, i to ne onim u kom treperi žiška iskonske filozofske začuđenosti, već onim utilitarnim, dakle hijerarhijskim, pa samim tim i dehumanizovanim, na Orijentu život još uvijek zna da, prije svega, mora biti življen. A da bi bio življen, potrebni su mu i snaga i blagost, i misao i san. Naravno, i boje, jer bez boja svijeta ni života u njemu - nema.
Kovač očito razumijeva daleki Orijent, a dokaz tog razumijevanja njegov je pristup Orijentu, lišen svake egzotizacije i apriorno zadate estetizacije kao ideološkog postupka. Umjesto toga, on mu pristupa onako kako bismo morali pristupati i samima sebi - kao činjenici, ali i kao slutnji. Pristupa mu kao ravnome sebi, jer zna da bi svaki drugi pristup bio pogrešan i vodio bi u zastranjenje. Zato Kovač stvara ne samo dragocjen i raskošan vizuelni dokument i čudesan putopis, već i istinsko umjetničko djelo iz kog gledaoca, poput tigra u džungli, neprekidno zaskaču nova, dramatična i bitna filozofska i poetička pitanja, skupa s onim davno postavljenim pitanjima, poput Gogenovog D'où venons-nous? Qui sommes-nous? Où allons-nous?
Nadasve pošten i reciprocitetan odnos što ga Kovač kroz svoj objektiv gradi sa Orijentom blagorodno je nagrađen djelom koje pred posmatrača ne postavlja obavezu tumačenja unutar unaprijed zadatog očekivanja. Evropski posmatrač pred fotografijom će evropskog ribara skoro nužno zalutati u egzistencijalistička ili čak vulgarna politička promišljanja, vjerujući da tako ispunjava obavezu intelektualnog angažmana.
Kovačeva fotografija azijskog ribara posmatraču kroz zanatsku vrsnost i kroz poetičko kadriranje nudi boje iz kojih dopire i miris ulovljene ribe, zibanje čamca na vodi, čak i dah ribara. Taj dah nema snagu da ponudi odgovore o ribarovom životu, ali je itekako moćan da podsjeti kako tamo gdje ima daha uvijek mora biti i sna. Shvatimo li da bi taj san mogao biti i naš, podsjete li nas dah i pogled azijskog ribara ili djeteta na činjenicu da postoje i naš dah i naš pogled, kao jedini autentični dokazi našeg življenja, znaćemo zašto je vrijedilo krenuti sa Kovačem u njegovu azijsku avanturu.
Završavam ovaj tekst priznanjem da sam još uvijek zatečen i zbunjen silinom senzacija i bezbrojnošću asocijacija što ih je ovaj ciklus fotografija u meni potaknuo. To je priznanje nužno kako bih nakon njega mogao priznati i to da nisam siguran da li sam zaista čitao na početku spomenutu poemu Panute Bantanga ili je i ona samo jedno od snoviđenja koja su mi se ukazala u čudesnom azijskom lavirintu Pavla Kovača.Elis Bektaš
-
Avgust 2024.
17. klupska izložba
-
Juli 2024.
Festival u objektivu, 67. Festival festivala
-
Decembar 2023.
Samostalna izložba
FOTOGRAFIJA KAO EGZOTIČNI PUTOPIS
Da je Pavle Kovač živio u vrijeme Evlije Čelebije, kada foto aparat još nije bio ni u povoju, sigurno bi bio putopisac i svoje impresije sa dalekih putovanja, kao i on, zapisivao na hartiju. S obzirom da nije tako, autor izložbe nam svoje utiske sa egzotičnog istoka, gdje se našao kao mašinski inženjer, iznosi kroz fotografije rađene u njemu omiljenoj crno-bijeloj tehnici.
Posmatranje samo jedne od njih predstavlja svojevrstan kratak izlet, a razgledanje čitave izložbe graniči sa uzbudljivim putovanjem kroz daleke i za nas bajkovite istočnjačke predjele, uz suočavanje sa ljudima drugačijih životnih navika, delanja, kulture i religije. Na ovakvo putovanje bi se isplatilo poći i sa nekim fotografskim amaterom, ali ono što nam nudi Pavlov foto-objektiv predstavlja mnogo više i od profesionalne fotografske ponude. Radi se o sposobnosti ovjekovječenja onih najesencijalnijih momenata koji daju pečat prostoru i vremenu, približavajući tako ambijentalnu specifičnost do skoro stvarnog doživljaja. A tako nešto mogu nam priuštiti samo ljudi sa urođenim instinktom i umjetničkim pogledom na fotografiju i njen nastanak.
Kakva je, na primjer, koincidencija bila potrebna, da se fotograf nađe u islamskom vjerskom objektu, među više stotina identično odjevenih vjernica, zatečenih u istoj molitvenoj pozi pa da se samo za treptaj oka jedna od njih okrene i omogući jedinstvenu fotografiju u kojoj možemo beskrajno dugo da uživamo. Koincidencija više fizičkih i tehničkih faktora –neizbježno, ali instinkta i magije autora – svakako.
Pavlove „slike“ imaju neku magnetsku privlačnost, ne dozvoljavaju da se napuste i traže ponovno vraćanje k njima i gledanje, kao što nas predjeli sa nekog stvarnog putovanja ponovo vuku prema sebi. Te fotografije, poslije primarne spoznaje osnovnog objekta, neumitno produbljuju naše interesovanje prema širem kontekstu, tako da ćemo sigurno ubrzo poželjeti da pored sebe imamo i geografski atlas, knjigu iz istorije, ili biologije.
Kada napustimo izložbu, što bi predstavljalo i vraćanje sa putovanja kući, ostajemo ganuti, u nekom drugom svijetu, sa osjećajem sličnim onom koji nas obuzme poslije dobre pozorišne predstave.Dr sc. med. Dragan Kovač
-
Avgust 2023.
16. klupska izložba
-
Juni 2023.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Maj 2023.
Radionica analogne fotografije
-
Mart 2023.
Kurs fotografije
-
Decembar 2022.
15. klupska izložba
-
Novembar 2022
Samostalna izložba
Пета самостална изложба фотографија Душана Вуковића под називом „Ту, око нас“ отворена је вечерас у галерији Културног центра Требиње.
Ријеч је о изложби која обухвата 30 црно-бијелих фотографија на којима су кадрови из Требиња. Аутор сматра да фоторафија рађена у овој техници мора да буде квалитетна да би могла да привуче пажњу.
„Требиње је град који је веома инспиративан и увијек се може наћи нешто да се фотографише или да се сними. Црно-бијела фотографија је моја прва љубав у фотографији, Кад сам почео да се бавим фотографијом, тада смо могли да их радимо само црно-бијеле. Веома је тешко било радити колор фотографије у то вријеме, па је то остало још од тада, између осталог. А друго, човјек се око црно-бијеле фотографије мора мало више потрудити да би заокупио поглед гледаоца или љубитеља фотографије. Сама колор фотографија својим бојама чини нешто да људима буде одмах фино чим је погледају. Још ако су боје мало израженије, онда се више и не гледа остало“, навео је Вуковић.
Славенко Вукасовић, извршни директор Фото-кино клуба Требиње, истакао је да је Душан Вуковић врло активан члан овог удружења, један од најбољих и са највише награда на међународним и домаћим изложбама фотографије.
„Душан, као што сте видјели, преферира црно-бијеле фотографије. Мислим да је у питању мало и носталгија за оним данима када се радило аналогном фотографијом, црно-бијелим филмом. Данас је све другачије, фотографишемо телефонима, дигиталним фото-апаратима и читав поступак је поједностављен, па је изгубило ту драж коју је некад имало“, казао је Вукасовић који сматра да је пред Душаном Вуковићем ускоро и једна висока титула – кандидат мајстора фотографије. -
Februar 2022.
14. Klupska izložba
-
Februar 2022.
Kurs fotografije
-
Avgust 2021.
Samostalna izložba
Miodrag Vujačić, član Foto kino kluba Trebinje predstavio se trebinjskoj publici prvom samostalnom izložbom monohrom fotografije pod nazivom "Crno na bijelo". Serija od trideset fotografija koje su izložene u Galeriji kulturnog centra Trebinje nastale su u posljednje tri - četiri godine. Zastupljeni su uglavnom motivi ulične fotografije, pejzaža i portreta. Na pitanje zašto baš monohrom fotografija autor je istakao "Fotografija svojim koloritom odvlači pažnju gledalaca. Na crno bijeloj fotografiji odnosi svjetlosti i kompozicije pokazuju se na jedan potpuno drugačiji način. Kad je fotografija lišena kolora, posmatrač vidi njenu srž." Miodrag Vujačić rođen je 1983. godine u Trebinju. Fotografijom se bavi posljednjih osam godina, a ljubav prema fotografiji nastala je još u dječačkim danima kada je nabavio prvi foto aparat. Izložbu je otvorio predsjednik Kluba Slavenko Vukasović.
Teks preuzet iz Foto Press #64 AUFBIH-a -
Juli 2021.
Festival u objektivu, 64. Festival festivala
-
Juli 2021.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Mart 2021.
Škola filma
-
Septembar 2020.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Avgust 2020.
Samostalna izložba
Samostalna izložba fotografija Radosava Eleza pod nazivom "Život je paprika", prvi put je prezentirana prije nekoliko godina, te je nakon nekoliko gradova svoju premjeru doživjela augusta mjeseca i u Gacku. Izložba je postavljena u prostorijama Doma kulture u Gacku, a prezentirano je 90 fotografija na ovu temu. Tema je nesvakidašnja i neobična i poznata, jer je motiv selo Donja Lokošnica i proizvodnja paprika koja traje duže od sto godina na ovom području. U ovom selu gdje je paprika više od biljke i začina, nego se sa paprikom rađa, živi i umire, Elez je boravio nekoliko puta učestvujući na susretima fotograf EX YU te napravio zavidan broj fotografija od kojih je uži izbor čini i ova izložba. Iako je izložba već viđena i već ocjenjena kao kvalitetna, ona definitivno dokazuje neumorni aktivizam Radoja Eleza i njegove želje da prezentira svoje stvaralaštvo u svim sredinama gdje je to moguće, te i na taj način afirmiše Radoja Eleza kao ambasadora u širenju fotografske kulture. Izložbu je otvorila direktorica Kulturno sportskog centra Anđelka Boljanović istakavši da je veoma važno što u Gacku postoji mjesto koje je utočište za kulturu i njene poštovaoce.
Tekst preuzet iz Foto Press #60 AUFBiH-a -
Avgust 2020.
13. klupska izložba
-
Juli 2020.
Samostalna izlozba
Четврта самостална изложба фотографија Душана Вуковића под називом „Мојим Милицама…“ отворена је синоћ у галерији Културног центра Требиње.
Аутор је поставку „Мојим Милицама…“ посветио својим унукама, близнакињама које су рођене прије непуне двије године, неколико дана уочи његове прве самосталне изложбе. Каже да више воли црно-бијеле, али овај пут се одлучио за колор фотографије.
Ријеч је о изложби која обухвата 30 фотографија, на којима преовлађују мотиви природе, а које Душан Вуковић први пут представља публици.
„Замисао ми је била да направим једну колекцију пејзажа, по којима сам у свијету фотографа и познат. Највише су присутни мотиви шуме, коју ја обожавам. Шума је један неисцрпан терен за фотографисање гдје увијек могу, и кад идем на једно исто мјесто, да направим нове и различите фотографије“, истакао је Вуковић.
Фотографије су настале у иностранству, гдје је раније живио, али и у околини Требиња. Вуковић каже да не би могао ниједну посебно да издвоји као омиљену.Дугогодишњи је члан Фото-кино клуба Требиње, један од најбољих и најнаграђиванијих. Добитник је бројних награда и признања на изложбама фотографија у земљи и иностранству.
Неке од награђених радова Душана Вуковића налазе се и у поставци изложбе „Мојим Милицама…“, коју ће публика имати прилику да погледа наредних петнаест дана. -
Januar 2020.
Izložba fotografija dva autora
-
Juli 2019.
Festival u objektivu, 62. Festival festivala
-
Juli 2019.
12. klupska izložba
-
Decembar 2018.
Samostalna izložba
-
Novembar 2018.
Kurs fotografije
-
Novembar 2018.
Škola filma
-
Novembar 2018.
Zahvalnica
-
Oktobar 2018.
Retrospectivna izložba povodom sedamdesetogodišnjice postojanja kluba
-
Septembar 2018.
Samostalna izložba
Иако је ријеч о аутору са највише награда и најдужим фотографским стажом у требињском Фото-кино клубу, Вуковић први пут самостално излаже, а публици у Требињу представио се са 30 радова великог формата, рађених у црно-бијелој техници уз тек један у колору, углавном са пејсажима и мотивима архитектуре из Данске, гдје фотограф посљедњих година живи и ради.
Вуковић каже да су изложене фотографије настале у посљедње три године, те да је црно-бијела техника, као подсјећање на почетке и рад са аналогном фотографијом, и најбољи избор за прву самосталну изложбу.
„Ја иначе волим овај стил. Има ту мало више мрачних тонова, неке чежње и носталгије. Скандинавија је мрачна зими, а ја највише волим да фотографишем када нема сунца“, каже аутор.
Предсједник требињског Фото-кино клуба Славенко Вукасовић каже да и поред даљине која их раздваја Вуковић љети нађе времена за дружење са требињским колегама, редовно шаље фотографије и заједно са њима учествује на конкурсима и колективним изложбама.
„Почео је фотографисати још као средњошколац, када се још радило у фото-лабораторијама са филмом и хемијом. Промијенило се много тога - данас радимо дигитално, међутим и данашње Душанове фотографије су веома добре, а као што можемо примијетити - и даље носе дух те аналогне фотографије“, истакао је Вукасовић.
Вуковић је више пута награђиван на домаћим и међународним конкурсима и изложбама фотографије.
Његову прву самосталну изложбу организовао је Фото-кино клуб Требиње у оквиру 9. Требињских дана фотографије. -
Juli 2018.
Festival u objektivu, 61. Festival festivala
-
Juli 2018.
11. klupska izložba
-
Juli 2018.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Juli 2018.
9. Trebinjski dani fotografije
-
Decembar 2017.
Kurs fotografije
-
Novembar 2017.
Samostalna izložba
-
Avgust 2017.
Samostalna izložba
O izložbi fotografija „ORJEN“Oktobar, 2005. godine.
Prohladno i vlažno jutro na Zubačkim Ublima. Blještavi sunčevi zraci se nisko probijaju kroz guste krošnje stabala, paleći iskre u jutarnjoj rosi, dok oštro gazimo šumskim putem, uzbrdo, ka orjenskim visovima. Suve grančice pucaju pod glomaznim planinarskim čizmama. Foto aparat njiše se oko mog vrata, a srce od napora počinje da ubrzano kuca. Oko mene veseli žamor planinara...
Tada sam bio fotograf koji voli prirodu. A ni slutio nisam da ću baš tog dana postati i strastveni planinar. Zahvaljujući njemu – Orjenu.
Dočekao me tog dana u svom najljepšem - jesenskom izdanju. Vijugavom planinskom stazom prošli smo vatromet boja bukove šume, potom nas dočekaše veličanstvene munike* - čuvari najviših visova, a onda preko ljutog krša, sporo i sa velikim naporom, popeli smo se do najvišeg vrha – Zubačkog kabla. I tu vidjeh nešto sasvim neočekivano. U daljini prema jugu - plavo more, niz ostrva i nepregledna pučina koja se u magličastom plavetnilu, negdje daleko neprimjetno stapa sa nebom. Još zadihan od uspona, punim plućima udišem svježi planinski vazduh, prožet mirisima borova, hercegovačkih trava i morske soli. Svuda oko mene veličanstveni prizori. Krševiti vrhovi paraju nebo, guste šume leže podno njih i, drijemaju dolovi.
Poslije uživanja u nesvakidašnjem trenutku, uslijedio je ugodan razgovor sa planinarima, a zatim i kratak, ali sladak obrok. I naravno prvo fotografisanje Orjena.
Zatim pakovanje, dugotrajan silazak, i povratak stazom na Ubla. Stigli smo pred sumrak.
Fizički potpuno iscrpljen, ali mentalno ispunjen, na kraju dana zaljubih se u planinu koja mi je cijeli život bila tako blizu, a nisam ni slutio njenu ljepotu. I zbog nje postadoh planinar, ili bolje reći fotograf-planinar. Možda je još bolji nadimak kojeg mi je kasnije u šali dao kolega planinar Dragan Anđelić – Peca. „Šumski paparaco“. Nije bio daleko od istine, već 12 godina svojom kamerom „lovim“ najljepše momente na Orjenu.
Snimio sam bezbroj fotografija, a ovom izložbom odlučio sam da neke od najljepših podijelim i sa vama.
Nadam se da će prizori koji slijede da vas bar na trenutak približe ljepotama ovog gorostasa** , kojem su korijeni u morskim dubinama Bokokotorskog zaliva, a glava visoko u oblacima.*munika, endemska vrsta bora koji raste na najvišim predjelima Orjenskog masiva. Smatra se da je tu još od posljednjeg ledenog doba.
** Sa 1895 metara nadmorske visine, Orjen je najviša planina primorskih Dinarida. -
Juli 2017.
Festival okom kamere, 60. Festival festivala
-
Juli 2017.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Maj 2017.
Klupska izlozba
-
Oktobar 2016.
10. klupska izložba
-
Juli 2016.
Zahvalnica
-
Juli 2016.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Maj 2016.
Samostalna izložba
"Život je paprika" - naziv je treće samostalne izložbe trebinjskog fotografa Radoja Eleza, koja je sinoć predstavljena u galeriji Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva "Prosvjeta" u Bileći. Fotografije su nastale u proteklih sedam godina u selu Donja Lokošnica kod Leskovca, koje je prepoznatljivo po uzgoju paprika, rekao je autor izložbe Radoje Elez. "Selo ima oko 280 domaćinstava, a od toga se njih 250 bavi uzgojem paprika. Paprika koju oni sade ne može da uspije tako dobro u susjednom selu kao u Donjoj Lokošnici", istakao je Elez. I fasade na kućama su obložene paprikama, a samo prostor za smrtovnice nije ukrašen ovim povrćem, podijelio je Elez sa okupljenim interesantno zapažanje. Bilećku publiku je u ime organizatora izložbe - Foto-kino kluba Trebinje, pozdravio predsjednik tog udruženja Slavenko Vakasović, koji je kazao da će ovom izložbom Elez steći uslov da postane kandidat za zvanje "majstor fotografije". U ime bilećke "Prosvjete" autora izložbe i prisutne pozdravio je Lazar Gnjato.
Izložbu čini 96 fotografija.
Tekst preuzet sa www.trebinjelive.info -
Mart 2016.
Samostalna izložba
"Dame snimaju" - naziv je druge po redu samostalne izložbe fotografija Radoja Eleza, koja je večeras otvorena u kafeu "Klub" u prisustvu velikog broja zaljubljenika u ovu umjetnost.
Predstavljena je 101 fotografija, foto minijatura, na kojima se nalaze žene u fotografskoj pozi sa snimanja, pauzi za traženje nekog kadra, ali se na svakoj fotografiji vidi fotoaparat kod kadrirane žene.
Autor je prilikom putovanja po EX Jugoslaviji i Evropi imao priliku da fotografiše osobe u momentu kada fotografišu i većinom su one nastale na okupljanjima kao što su "Dani fotografije Srbije", "Dani fotografijeBIH", na festivalu u Holandiji, na fotokolonijama, ali ima i fotografija koje su nastale i na ulici gdje je autor ugledao djevojku ili ženu kako fotografiše i to zabilježio.
"Imao sam veliki broj takvih fotografija i onda sam odlučio da napravim ovakvu izložbu u formatu minijature 10x10 cm. Format je mogao da bude i veći, ali bi onda bilo izloženo manje fotografija", kaže Radoje Elez.
Izložene fotografije su u koloru i u crno bijeloj tehnici, a izložba je postavljena kolažno i nije se vodilo računa o simetriji kako bi djelovala zanimljivije i interesantnije za posjetioce.
"Ja nikad nisam zadovoljan i uvijek može biti bolje i ove fotografije se većinom prvi put pojavljuju u javnosti, osim nekoliko njih koje su objavljivane na većem formatu i prikazane na namjenskim izložbama", dodaje Elez.
Elez, kako je rekao, većinu osoba na fotografijama lično po, dok ima nekoliko takozvanik lajv-motiva u prolazu, na kojima su uglavnom turisti.
Radoje Elez je nosilac fotografskih znanja Fotograf prve klase (F1 AUF BiH) i Instruktor fotografije AUF BiH.
Organizator izložbe je Foto-kino klub Trebinje.
Tekst preuzet sa www.trebinjelive.infoTREBINJE l U kafeu „Klub“ večeras je otvorena izložba foto minijatura pod nazivom "Dame snimaju" autora trebinjskog fotografa Radoja Eleza. Otvarajući izložbu Slavenko Vukasović, predsjednik Foto - kino kluba Trebinje istakao je da je ovo druga samostalna izložba fotografija Eleza, specifična po formatu i po broju fotografija.
„Format je 10x10 koji se rijetko koristi i zahtjevan je za kadriranje, a i nesvakidašnji motiv izložbe je 101 žena fotograf. Fotografije su nastale u posljednjih desetak godina na prostorima bivše Jugoslavije, ali i Njemačke, Holandije, Češke i drugih evropskih zemalja“, rekao je Vukasović.
Elez se fotografijom bavi već 40 godina, a prvu samostalnu izložbu imao je 2013. godine u Trebinju.
„U kratkom periodu sam odlučio da izložim foto minijature, za koje ne znam da je neko nekad prije izlagao u Trebinju i da je na jednoj izložbi bilo preko 100 fotografija i baš sve žene na fotografijama i sa fotoaparatom. Ova izložba se poklopila sa 8. martom, pa je nekako ona moj poklon svim ženama“, istakao je Elez.
Radoje Elez dugogodišnji je snimatelj RTRS-a, do sada je izlagao na više od 120 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Član je uprave Foto - kino kluba Trebinje od njegovog reosnivanja 2006. godine, a u Asocijaciji za umjetničku fotografiju BiH nosilac je zvanja fotograf prve klase i instruktor fotografije.
Teks preuzet sa www.radiotrebinje.com -
Decembar 2015.
Klupska izložba
-
Decembar 2015.
Kurs fotografije
-
Oktobar 2015.
9. klupska izložba Bileca
-
2015.
Samostalna izložba
-
Septembar 2015.
9. klupska izložba Gacko
-
Juli 2015.
9. klupska izložba
-
Avgust 2014.
5. Trebinjski dani fotografije
-
Avgust 2014.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Avgust 2014.
Samostalna izložba
Krajem augusta svoju drugu samostalnu izložbu održao je Peđa Mucović član Foto kino kluba Trebinje pod nazivom “U prolazu”. Izožba je otvorena 29 augusta 2014 u prostorima Cefe Klub U Trebinju a bit će otvorena do 29.09.2014. Tema izložbe je foto žurnalizam a izloženo je 40 radova forata 30×45 cm.
Tekst preuzet iz arhive AUFBIH-a -
April 2014.
8. Klupska izložba
-
Decembar 2013.
Izložba fotografija dva autora
-
Novembar 2013.
Samostalna Izložba
Obavještavmo sve članove da će u petak 01. novembra 2013.g. u Black Box Galeriji u Sarajevu svoju drugu samostalnu izložbu fotografija pod nazivom “I don’t want to be a shadow” održati Budimir Željko član Foto kino kluba Trebinje. Izloženo je 25 potreta formata 60 x 40 cm.
Tekst preuzet iz arhive AUFBIH-aNajvažnije je da je čovek slobodan. Osećati se
slobodno, čak i onda kada je taj osećaj uslovljen, je bogatstvo duha.
Ovo je slikovita priča upravo o slobodi koja, na
jasno vidijiv način, ismeva sve što je van nje i preko ovih Životnih razglednica svedoči o svojoj pobedi nad prostorom i vremenom.
Ohrabljen snagom volje umetnik beleži svaki dah te slobode i siluete njenih prkosa.
Kostic Art -
Juli 2013.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Juli 2013.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Juli 2013.
Samostalna izložba
O izložbi „Hercegovačko Plava“
Otkud baš ovakav naziv za jednu izložbu fotografija, zapitaće se mnogi? Neobičnim spletom okolnosti naziv se sam nametnuo. Evo objašnjenja.
Fotografišući hercegovačka sela, uočio sam da su prozori i vrata kamenih kućica obojeni jednom lijepom i specifičnom plavom bojom. Bojom koja se jako lijepo uklapa u surovi kameni ambijent.
Radoznao, pitao sam mještane: „A zašto baš plava boja?
Svi su davali jednostavan odgovor - „Zato što je najljepša!“
Zapitah se u sebi - „Pa u čemu je fora, ima i drugih lijepih boja, a njima baš plava najljepša?“. A onda pogledah ka nebu i odjednom mi sve bi jasno.
„Hercegovačko“ plava boja (moj naziv za ovu vrstu plave), u stvari je boja našeg neba. Neba koje je vedro čak 260 dana u godini!
Boraveći nedavno u Čačku na Danima fotografije u Srbiji, upoznao sam glavnog urednika uglednog časopisa za fotografiju - REFOTO, gospodina Milana Živkovića. Znajući za njegova bogata iskustva u „eksperimentisanju“ sa fotografskim tehnikama upitao sam ga za savjet o nekim starim analognim fotografskim postupcima koje bi mogli koristiti u foto klubu na radionicama, jer smo se malo i zamorili od digitalne tehnike. I Milan mi ubrzo (Veliko hvala Milane!) posla obilje odličnih tekstova. Među tehnikama koje sam pronašao, jedna mi se posebno svidjela – CIJANOTIPIJA. To je najstariji plemeniti fotografski postupak koji datira još iz 1842. godine (ser Džon Heršel). Starinski izgled plavo toniranih, jako kontrastnih fotografija (cijanotipija), jednostavno je bio savršen za izložbu fotografija hercegovačkog sela koje je i samo u jakim kontrastima – svo kamenito i oštro.
A onda i činjenica da se cijanotipije eksponiraju na suncu koga mi imamo na pretek! Sve se nekako poklopilo – plavo nebo, plavi seoski prozori i vrata, plave cijanotipije, sunce, ljeto i Hercegovina – potpuna harmonija!
Ako želite da vam kažem istinu, plava boja koja nastaje u postupku cijanotipije ne zove se uopšte „Hercegovačko plava“. Ona u stvari ima naziv „Prusko plava ili Berlinsko plava“. Ista ta boja u obliku slikarske boje nosi i naziv „Pariško plava“ a ima i neke druge lokalne nazive. Zašto je onda ja ne bi nazvao „Hercegovačko plavom?“
I eto, tako nastade ova izložba – 27 ručno izrađenih, pod plavim nebom jarkim suncem eksponiranih „hercegotipija“
Morate priznati da i „hercegotipija“ zvuči bolje nego cijanotipija! -
Maj 2013.
Samostalna izložba
Poznati trebinjski fotograf i kamerman, Radoje Elez, održaće prvu samostalnu izložbu fotografija. Izložba će biti otvorena u petak, 24. maja 2013. godine u 20.30 časova u Klubu prijatelja umjetnosti "Atanasije Popović" u Trebinju.
Pozivaju se članovi Foto-kino kluba Trebinje, kao i ostali ljubitelji fotografije i svi ljudi dobre volje da dođu na otvaranje izložbe.
Tekst preuzet sa www.trebinjelive.info -
Februar 2013.
7. klupska izložba
-
Decembar 2012.
Prezentacija aktivnosti kluba
-
Juli 2012.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Juli 2012.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Juli 2012.
3. Trebinjski dani fotografije
U Trebinju su 29. jula 2012. godine završeni “Trebinjski dani fotografije III – 2012″. Ova manifestacija koju po treći put organizuju Foto-kino klub “Trebinje” i grupa holandskih fotografa iz udruženja CAMPUS 17 ove godine okupila je oko 150 učesnika. 70 djece podijeljenih u četiri grupe pohađalo je foto radionice u toku 5 dana. Predavači su im bili profesori i studenti fotografije sa foto akademija u Holandiji. Po završetku radionica snimljen je interesantan lipdub film u kome su učestvovala sva djeca. Ove godine u Trebinju su bili i fotografi iz Njemačke, Belgije, Austrije, Švajcarske itd. Nastavljeno je snimanje porodičnih portreta, a održane su i predavanja kao i praktične foto radionice (Trebinje – slikanje svjetlom i podvodno fotografisanje). U okviru ove anifestacije otvorena je izložba fotografija “FotoBiH Trebinje 2012″.
Tekst preuzet iz arhive AUFBIH-a -
Maj 2012.
Samostalna izložba
„La bicyclette“ - izložba sa ciljem (2012)
Zagušljivi i bučni gradovi pretrpani automobilima. Nedostatak parking prostora. Cijene benzina koje rastu vrtoglavo rastu. Višak kilograma i nedostatak kondicije... Zvuči vam poznato?
Bicikl – savršena sprava izumljena još u 19-tom vijeku, ponovo postaje aktuelan i nameće se kao idealno rješenje ovih problema. On ne stvara buku, ne zagađuje okolinu, zauzima malo mjesta, i umjesto benzina troši kalorije dok vam usput ojačava tijelo i duh. Vožnja biciklom je zdrava i zabavna. Biciklom možete dvostruko brže doći do željene destinacije kada je gužva u gradu. I ne samo to - voziti biciklo danas je „kul“. Mnogi dizajneri i kreatori širom svijeta bave se osmišljavanjem garderobe i prateće opreme za bicikla na radost sve većeg broja biciklista.
Herbert George "H.G." Wells, engleski pisac i otac naučne fantastike, je izgleda vidio daleko u budućnost kada je u jednoj od svojih izreka rekao: „Utopija će vrvjeti od biciklističkih staza!“. Holandija – visoko razvijena zemlja sa 1.11 biciklom po glavi stanovnika ili 18 miliona bicikla koja se kotrljaju kroz bezbroj biciklističkih staza bukvalno je ostvarenje Wells-ove utopije. U prednosti ovakvog transporta tamo sam se i lično uvjerio - Holandski gradovi su bez buke i smoga, a nasmijani ljudi – stari i mladi, djevojke i žene, očevi i majke sa djecom, svi u odličnoj formi i bez viška kilograma svakodnevno okreću pedale. Oduševljen onim što sam vidio odmah sam sebi postavio pitanje – Zašto se kod nas ne voze bicikla? U Trebinju imamo čak 260 sunčanih dana u godini za razliku od kišne Holandije, a rastojanja koja treba preći u gradu su vrlo kratka. Slično je i u ostalim našim gradovima. Savršeni uslovi za biciklizam. Neko će reći da imamo previše brda i da je ovdje ponekad nemoguće voziti bicikl. Ova tvrdnja nikako nema mjesto u eri modernih bicikla koja uz pomoć preciznih mjenjača mogu bez napora izaći gdje god može i pješak.
I zato inspirisan viđenim i koristeći svoja znanja iz fotografije odlučio sam da napravim mali korak u promociji biciklizma, ponajprije u našem lijepom Trebinju, a zatim i šire. Izložba „La bicyclette“ nije klasična izložba – ona ne sadrži tehnički i umjetnički savršene fotografije, ona nosi priču o tome kako je tamo „kod njih“ i kako bi slično moglo biti kod nas. Izreke poznatih ljudi o biciklizmu koje sam prikupio, kao i muzika poznatih izvođača inspirisanih biciklima su tu da dopune bicikl-atmosferu i da vas podstaknu da počnete razmišljati o vožnji bicikla.
I na kraju ovog uvoda - ako samo jedan čovjek koji vidi ovu izložbu donese dobru odluku i počne aktivno voziti bicikl moj cilj je ostvaren. :)Slavenko Vukasović
-
Maj 2012.
Samostalna izložba
-
April 2012.
5. Klupska izložba
-
Juli 2011.
Trebinjski dani fotografije
-
Juli 2011.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Juli 2010.
Trebinjski dani fotografije
-
Juli 2010.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Maj 2010.
Klupska izložba
Klub prijatelja umjetnosti „Atanasije Popović“ (popularno „Klub“)
Na klubskoj izložbi fotografija sa simboličnim nazivom „Fokus“ svoje najbolje fotografije predstaviće 20 autora, članova Foto kino kluba „Trebinje“. U „fokusu“ će naime biti 60 pažljivo odabranih fotografija formata 30 x 40 cm.
Na otvaranju izložbe biće dodijeljene diplome najboljim autorima, a zainteresovani pojedinci moći će kupiti veoma kvalitetne umjetničke fotografije po cijeni od simboličnih 20,00 KM.
Izložba će biti otvorena 15 dana, a posjetioci je mogu posjetiti svaki dan od 7:00 do 22:30.
Obnovljeni Trebinjski foto klub uspješno radi već petu godinu i njegovi članovi su zabilježili značajne uspjehe na izložbama fotografije u zemlji i inostranstvu.
Iz kluba dolazi i najava „vrućeg“ ljeta kada je u pitanju umjetnička fotografija. Naime, za ovo ljeto je, ako sve bude išlo po planu, najavljena je i prva manifestacija „Trebinjski dani fotografije 2010.“ koja će okupiti veći broj ljubitelja fotografije iz zemlje i inostranstva. Biće prikazano nekoliko kvalitetnih izložbi fotografija, a centralni dio manifestacije činiće foto radionice sa temom „Porodični portret“.
Izvor: FKK Trebinje, Slavenko Vukasović -
Decembar 2009.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Decembar 2008.
Foto BiH - izložba bosanskohercegovačke fotografije
-
Avgust 2007.
Samostalna izložba
-
Januar 2007.
Samostalna izložba
Slučajni prolaznik kroz Žakovo bi na prvi pogled pomislio – „Kako je lijepo i živopisno ovo selo!“
Golema kamena planina zaštitnički je u svoje naručje svila hrpicu kamenih kućica – veličanstven prizor!
No zastanete li malo duže osjetićete neprijatnu tišinu.
.........Nema ljudi.
Iako u Žakovu još uvijek živi nekolicina stanovnika, duh nestajanja i prolaznosti osjeti se na svakom koraku.
Kroz fotografski objektiv pokušao sam da prenesm specifičnu atmosferu kojom je selo prožeto. Da dam DRUGI POGLED na Žakovo. Čovjeka nećete naći na ovim fotografijama. On je ovdje ugrožena vrsta.
Zahvaljujem Dragani, Igoru, Lukiju, Dejanu Bošnjaku i svima koji su dali učešće u pripremi izložbe. Posebnu zahvalnost dugujem stanovnicima sela koji su mi omogućili da napravim pojednine fotografije iz kolekcije.
Slavenko Vukasović -
Decembar 2006.
1. Klupska izložba
Na izlozbi “Trebinje – grad kulture” (I klubska izložba reosnovanog Foto kino kluba Trebinje) koja je otvorena 29. decembra ( trajati će do 20. januara 2007.) u Trebinju učestvovalo je 15 autora (svi su članovi FKK Trebinje) sa 127 fotografija.Ziri u sastavu: Dragana Bukvić – Šalvarica, akademski slikar, Zoran Tadić, fotograf i Igor Bošnjak, akademski slikar izabrao je za izlaganje 31 fotografiju, a preostale fotografije su prikazivane na video projekciji.Izložba je imala i humanitarni karakter. Fotografije su se prodavale po cijeni od 100 KM, a sav prihod je usmjeren ka Centru za djecu sa posebnim potrebama u Trebinju “Sunce nam je zajedničko”.
Teks preuzet iz arhive AUFBIH-a -
1983.
Susreti foto amatera
-
???
5. Trebinjski salon fotografije
-
Oktobar 1980.
3. Trebinjski salon fotografije
-
Oktobar 1979
Trebinjski salon fotografije
-
Oktobar 1979.
2. Trebinjski salon fotografije
-
Oktobar 1978.
1. Trebinjski salon fotografije
-
Maj 1983.
4. Međuklupska izložba fotografija
-
1980.
29. Republicka izložba fotografija
19. Omladinska izložba fotografija
7. Smotra kolor dijapozitiva -
Maj 1968.
17. Republicka izložba fotografija